ADHD/ADD (Attention-Deficit/Hyperactivity Disorder) je poremećaj pažnje sa ili bez hiperaktivnosti. U praksi se često sreće i termin hiperkinetski poremećaj. ADHD/ADD se često javlja u detinjstvu, a karakteriše se teškoćama u pažnji, hiperaktivnosti i impulsivnosti.
Simptomi kod dece mogu biti različiti i razlikuju se od slučaja do slučaja. Deca sa ADHD/ADD često imaju teškoće u održavanju pažnje i koncentraciji, što može dovesti do problema u školi i sa učenjem, što utiče na njihova akademska postignuća. Deca imaju teškoće u obavljanju dnevnih aktivnosti, izbegavaju aktivnosti u kojima se zahteva održavanje pažnje, teško prate instrukcije i spoljašnji stimulusi ih lako skreću sa zadataka. Takođe, deca mogu biti hiperaktivna, stalno su u pokretu i teško se smiruju. Uvek su spremni za akciju i ne drži ih mesto. Impulsivnost se manifestuje kroz nagle i nepromišljene postupke, teško mogu da sačekaju svoj red, često prekidaju druge u razgovoru ili tokom igre i drugih aktivnosti.
Prepoznavanje ADHD/ADD je važno za pravovremenu dijagnozu koja obuhvata multidisciplinarni pristup. Dijagnostički proces uključuje kliničku procenu, procenu ponašanja deteta u porodici i školi, procenu organizovanosti psihomotorike i kognitivnih sposobnosti deteta. Dijagnoza se obično postavlja u detinjstvu, ali može i u odraslom dobu.
Planiranje tretmana je individualno i prilagođeno detetu. Veoma je važna podrška i razumevanje okoline što naglašava značaj saradnje sa roditeljima i predškolskom ili školskom ustanovom koju dete pohađa. Tretmani su usmereni na promene u životnim navikama. Deci sa ADHD/ADD pomaže strukturisanje svakodnevnih životnih aktivnosti, poput stvaranja rutina za jelo, spavanje i učenje. U tretmanima se primenjuju različite vežbe, za ovladavanje impulsivnošću, bolju motornu kontrolu, bolju organizaciju u prostoru i vremenu, vežbe pažnje i druge. Psihoterapije mogu pomoći deci da se nose sa poteškoćama. U nekim slučajevima potrebno je uvesti određene medikamente, što može pomoći u kontroli simptoma. Odgovarajući tretmani i bolja organizacija svakodnevnih školskih, radnih i socijalnih aktivnosti dovodi do boljih postignuća i utiče na poboljšanje kvaliteta života.