Blagi kognitivni poremećaj predstavlja kognitivni pad blažeg stepena koji ne ometa svakodnevne životne aktivnosti pojedinca. Promene se mogu uočiti u domenu pamćenja, kada se sama osoba ili članovi porodice i prijatelji žale na teškoće pamćenja, dok se drugi mogu žaliti na teškoće u govoru, rasuđivanju ili promene u ponašanju.
Uzroci koji dovode do kognitivnog pada su veoma raznovrsni. To mogu biti cerebrovaskularni poremećaji kao što su moždani udar, hipertenzija ili traumatske povrede mozga, neurodegenerativne bolesti, metabolički poremećaji, nedostatak nekih vitamina, infekcije, depresivna i anksiozna stanja.
U nekim slučajevima se blagi kognitivni poremećaj može stabilizovati i održavati, dok se kod drugih uz odgovarajuću terapiju i tretman, teškoće mogu prevazići. Blagi kognitivni poremećaj je stanje koje može, naročito ukoliko se ne tretira pravovremeno, posle nekog vremenskog perioda progredirati u demenciju.
Važno je istaći značaj blagovremene dijagnostike koja doprinosi struktuisanju individualnog kognitivnog treninga kako bi se sprečio dalji kognitivni pad i, uz odgovarajuću terapiju i tretman, oporavile kognitivne sposobnosti. Kod stanja koja predstavljaju uvod u demenciju cilj kognitivnog treninga je što duže održati stanje u kojem osoba funkcioniše samostalno u svakodnevnim životnim aktivnostima.
