Afazija je stečeni govorno-jezički poremećaj uzrokovan moždanim oštećenjem, a jedan od najčešćih uzroka je cerebrovaskularni insult tj. moždani udar. Osim moždanog udara, afazija se može javiti i usled traumatskih povreda glave, tumora mozga, neurodegenerativnih bolesti i infekcija. Kao posledica javlja se potpuni ili delimični gubitak sposobnosti verbalne komunikacije. Nekada je nemoguć bilo kakav vid komunikacije sa pacijentom, a ponekad su prisutne samo blage smetnje. Može biti pogođen samo jedan modalitet npr. imenovanje ili pisanje, ali se najčešće sreće oštećenje više aspekata komunikacije.
Postoji više tipova afazija. Osnovna podela je na ekspresivne i receptivne. Ekspresivna afazija se prepoznaje otežanom produkcijom verbalnog iskaza, iako je funkcija govornih organa očuvana, dok pacijenti sa receptivnom afazijom imaju teškoće u razumevanju govora, uprkos očuvanom sluhu. Najteži oblik afazije predstavlja globalna afazija, kod koje su teško oštećene i produkcija i razumevanje govora.
Simptomi afazije ispoljavaju se raznoliko, u zavisnosti od tipa afazije, stepena i moždane lokalizacije oštećenja. Neki od njih su teškoće u izgovoru, teškoće u pronalaženju reči, morfosintaktički poremećaji, pragmatički poremećaji, teškoće u razumevanju govora, poremećaji čitanja i pisanja. Oštećenje govorno-jezičkih funkcija je primarno, ali se često javljaju i oštećenja drugih sposobnosti kao što su orijentacija u vremenu i prostoru, izvođenje matematičkih operacija i druge.
